Fijaker stari ulicama luta

i sobom nosi zaljubljeni par

cele noci sneg polako pada

a dvoje mladih greje srca zar

I prodje noc ta kao oka treptaj

a zora rana ostavlja svoj trag

ja napustam najmiliju dragu

sve divne noci i taj Sombor grad

Samo da mi se lastom stvoriti

i jos da mogu nebom leteti

leteo bih ceo dan i noc

samo da mogu svojoj dragoj doc’

Fijaker stari sad vise ne luta

i ne cuje se onog vranca bat

zaboravit’ moram svoju dragu

sve divne noci i taj Sombor grad