Slomiti vec slomljeno, to moras biti lud

a tvoja ludost nema granicu

pravis se da ne znas me, a znam sto tvoj je cilj

dok u tome jeansu sav si fin

Sada vec i misli pomalo grebu me

potaknute onime sto znas najbolje

ti kriv si, ja glumim da dobro je

al’ ne mogu si pomoci kada znam da mi pristajes

Kao dobar jeans

Koliko je nestvarno da svaki pokret tvoj

upijam dok mislim da si moj

bez da se imalo trudis u meni vatru budis

probudi me i sebe mi daj

Subota ujutro, nemam plana, osim kave

krijem umor cvikama pa bajkom preko Save

kosu vežem, malo ruza, parfema nikad dosta

obavezno jeans, da me skuze preko mosta

Svakim novim danom ti pravis mi probleme

na tvoju spiku padam i na sve te tvoje sheme

slaba sam kad kazes mi da necemo mi vise

ma samo budi tise, znam da zelis dio mene

I nezasitne misli i dalje grebu me

potaknute onime sto znas najbolje

iako su krive, ja glumim da dobro je

al’ ne mogu si pomoći

Pristajes mi kao dobar jeans