U danu mome od prozirnog stakla

jedna se zena puna bola smeje

sa trenutkom ovim kada me je takla

pod snegom koji i sad negde veje

Ref. 2x

A moja suza k’o od porculana

puna je mraza, al’ taj mraz ne greje

ona cuva zivot samo jednog dana

drugih dana nema, zivot ne znam gde je

Ova ljubav traje kao rana

u bucnom svetu ona culi sama

u prolece ispod rascvetalih grana

ona traje tako puna zimskog hrama

ona traje tako puna zimskog hrama