Vidi kako cveta sve

tresnje, visnje, jabuke, o, druze moj

ta stabla behu grancice

kad sam ih zasadio i poklonio njoj

Kad je pao sneg bese (tad / sva)

u strahu velikom za stabla ta

stresala je sneg sa njih

a ja sam joj se smejao, jer promrzla je sva

Ref.

O, mila, tek sada, ja znam sta je bol

zovem te, mada shvatam, uzalud je to

U ovom svetu punom zla

ona je sagradila svoj mali svet

u cvecu je uzivala, presrecna

jer bila je i sama cvet

Pamtim kad je plakala

zbog neopreznog leptira sto pao je u vir

i covek srca obicnog

pred njenom suzom iskrenom

oseti se kriv

Ref.

U mom zivotu obicnom

uvek mi je osmeh njen bio lek

i kako sad da verujem

bez nje da cu ziveti jos citav vek

Bas pocelo je prolece

i tu i tamo bese tek po koji cvet

tog dana kad je otisla

u drustvu malih andjela u drugi svet

I vidi kako cveta sve

tresnje, visnje, jabuke, o, prijatelju moj

ta stabla behu grancice

kad sam ih zasadio i poklonio njoj