Mirisem, mirisem

Naucnici sveta, spasite moj nos

sad je taj trenutak, posle prodje voz

benzin i plastikalci nozdrve mi guse

nadjite vakcinu, pluca mi se puse

Miris sveze panje ne osecam ni za lek

najlepseg parfema zar je pros’o vek

pusaci, nepusaci – isto nam se hvata

grad nam stavlja svima omcu oko vrata

U istom smo sosu danas mi

sa dimom u nosu nadrljacemo svi

ni krivi, ni duzni – i mi, i vi

Nostalgican nisam, al’ nisam ni glup

vazduh koji date po zdravlje nam skup

dodje mi da zbrisem bilo, bilo kud

Prozor ne smem nikad da otvorim skroz

lutrija je prava iskusenje to

dodje mi da zivim ko moljac u ormanu

da zazidam redom prozore u stanu