Uvek cu se secati debele Mire iz mog sokaka

bio sam najslabiji i najzgoljaviji od svih decaka

i starijih i mladjih i mojih vrsnjaka

a Mira, divna i debela za ono, ono posleratno doba

branila me od svih i zaljubio sam se do groba

U to vreme hemijskih olovaka i krpenjaca

don-kihotovanja i prvih vetrenjaca

ta Mira od cijeg sam pogleda bivao jos slabiji

ta Mira, znam da negde zivi kao i ja

sad vec jak, izubijan, oguglao i mnogo stariji

Iako i stalno pevam o nekoj Mariji

al’ godinama zelim da smislim nesto za tu Miru

al’ ne da mi se, jer bledi detinjstvo u meni

U mom nemiru i samo ponekad kao i zvezde kad umiru

zaiskri secanje na prvi jogurt, na riblji zejtin

na krpenjace, na vetrenjace, na tu debelu Miru