Nije neka utjeha

cuvat´ te u grudima

cini se da s vremenom

postajes iluzija

Sad gubi ti se jasan trag

vidim iz svih kuteva

isto sto sam znala tad

na kraju nasih puteva

Ti ne poznas bol

i nisi dio srca mog vec odavno

a ja cu proci kroz maglu

koju si na mene spustio

Nije neka utjeha

plesati sa sjenama

zarobljena mislima

kao val medju stijenama

Cesto mislim da l´ si sam

samo to me zanima

odgovor na pitanje

progoni me danima

Ti, ti nisi to

ti nisi pola toga sto si mislio

a ja cu proci kroz maglu

koju si na mene spustio

Kada prodje bol

ja cu opet mirno hodat´ drugom obalom

ja cu opet mirno hodat´ drugom obalom