(Govor majora Dragutin Gavrilovica
braniocima Beograda)
Tacno u tri casa, neprijatelj se ima razbiti
vasim silnim jurisom
razneti vasim bombama i bajonetima

Obraz Beograda, nase prestonice
ima da bude svetao
Vojnici, junaci
Vrhovna komanda izbrisala je nas puk
iz svog brojnog stanja
nas puk je zrtvovan za cast otadzbine i Beograda
Vi nemate vise da brinete za vase zivote
koji vise ne postoje
zato napred u slavu, za kralja i otadzbinu
ziveo kralj, ziveo Beograd
Ne znam gde sam, lezim u gluvoj, mracnoj sobi
ali znam da nisam mrtav jer suvise me boli
kao krtica u rupi koristim miris i dodir
hladne sipke kreveta na bolest smrdi frotir
Cevcica iz ruke se zavrsava u boci
dok u panici shvatam da zavoj prekriva mi oci
skorela krv pod gazom nesnosno me svrbi
valjda sam u bolnici, najgore slutim
Dozivam u pomoc, nadam se da ce me cuti
vazduh napusta mi grudi, al' izostaju zvuci
da shvatim sta se dogadja, uzalud se mucim
u secanjima trazim delic slagalice kljucni
Ref.
Izvucen nam je broj, mi vise nismo bitni
jurisamo u boj samo narod da prezivi
slozili smo korak, usmerili misli
potreban je svaki borac kao bedem ofanzivi
Predah od krvi, tisina grobna
duzinom horizonta tezak baruta oblak
i kilometri zice, sat kaze da je zora
zivot tece negde, ja izgubio sam korak
Dugo padala je kisa, u kostima hladnoca
kaljava voda spira zidove rova
novi zapis u dnevnik i opet me kopka
da li su to mozda moja poslednja slova
Prica jednog voda, ljudi svakog soja
uniforme iste sve ih obukla je borba
kroz bezumlje fronta, jedan drugom odan
neodlucnost jednog za sve bi bila kobna
Naredba ista svakog jutra se ceka
oslobadjamo mesta kojim ne pamtim imena
posle pogibenog jurisa do poslednjeg metka
sudbina je krvava na vrhu bajoneta
Dolazim sebi, pokret istog casa
gledam lica oko sebe, dobro poznata grimasa
oruzje na gotovs, na mesto dnevnik vracam
artiljerijska vatra nasem jurisu je pratnja
Prvi korak kroz blato, pod unakrsnom vatrom
otezano disanje pod zastitnom maskom
osvajanje nicije zemlje, metar po metar
miris baruta i krvi koje nosi vetar
Lesevi, ranjenici, ne cuju se krici
ko strasila masakrirani, grce se na zici
topovsko meso, olovni vojnici
ovo polje je tabla, mi figure u igri
Nemam vremena da mislim dok prolecu hici
ni ne vidi se polozaj do kojeg treba stici
dok zivota je u meni, ruke necu dici
za visi cilj, mi uopste nismo bitni
Krvlju placamo cenu slobode
oprosti nam Gospode
Jeza mi prolazi kroz kicmu od straha
skidam masku uspevam da dodjem do daha
peku me oci od krvi sto se sliva
svi i dalje jure, nije stala ofanziva
Ustajem polako, noga mi se grci
osecaj se vraca i pocinjem da trcim
zuji mi u usima, ne vidim sta se dogadja
pocinjem da pucam, ne znam da li pogadjam
Probili smo liniju, neprijatelj se povlaci
uleteli u rov, vise nego odlucni
da idemo do kraja dugo cekao se pomak
oci u oci, bajonet u stomak
Ref. 2x