Ne volim januar
ni bele zimske vragove
U svakom snegu
vidim iste tragove
tragove malih stopa
broj trideset i ko zna
kako polako odlaze

Vise ne prolazim
ulicom Dositejevom
i nemam pojma
kad neko pita, gde je to
Tih dvesta sest koraka
duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao
Nisam te nikad cuvao
nisam te nikada mazio, pazio
tvoju sam ljubav gazio
svemu smisljao broj
Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati i ostati
sta ce od mene postati
mali andjele moj
Ne gledam filmove
iz ranih sedamdesetih
dosta je suza
i rastanaka nesretnih
Ko takve stvari snima
bas cudnog sveta ima
tako se lako rasplacu