Nase najlepse vreme vec je odavno proslo
a secanja zive
Montmartre bese tad tu, ispod prozora
u nekom plavom
Sveca u sobi toj jedan krevet i stol
i moje slike sve
tu smo se voleli s gitarom pevali
i snove sanjali

La boheme, la boheme
to bili su najlepsi sni
la boheme, la boheme
tako smo lepo ziveli
U jednoj maloj kafani za stolom do zida
mi cekasmo slavu
gladni i umorni dugo bi sedeli
kraj one tople peci
Kad bi, bar ovde za jedan dobar rucak
mi prodali platno
tada bi stihovi sa nama pevali
sa nama ziveli
La boheme, la boheme
ja bejah mlad, a lepa ti
la boheme, la boheme
dvadeset tek smo imali
Jos i danas se cesto prosetam polako
do stare adrese
ne vidim nigde te zidove, ulice
ni nasu mladost
A gore, pod krovom atelier trazim svoj
ali ni njega nema
u novom ruhu svom Montmartre je tuzan sam
i jorgovan je s njim
La boheme, la boheme
ja bejah mlad, a lepa ti
la boheme, la boheme
lepo smo, lepo ziveli