Na svom putu, na svom putu
u San Fernando, u San Fernando
na cesti punoj sunca
sretoh djevojku mladu
I u taj cas njen zacujem glas
sa molbom da povedem nju u Mendozino

Divih se necem u pogledu njenom
u sjaju kose vezane vrpcom od zlata
i osjetih tad da ja sam joj drag
a ne rece mi cak ni svoje ime
Ref.
Mendozino, Mendozino
ja cesto idem sam u Mendozino
trazim je svud i pitam za nju
jer bez nje svijet je pust
u Mendozinu
Bezbroj snova, bezbroj snova
njeznu ljubav, njeznu ljubav
i mozda sretan zivot nudim joj sada
I zivot cu dat da pronadjem nju
u gradu iz mog sna, u Mendozinu
Ref. 2x