Predugo budan sam
iskreno mislim da
nekada previse mislim
i bez ogledala mogu
da vidim da nisam taj isti
Prolazi vreme, ljudi zaneme
doslo je vreme kad odlaze
kazu da vreme sve leci
ali vremenom samo se stvari zaborave

Samoga sebe ja zovem jer
samome sebi sam posto nepoznat
i pravac u koji sam krenuo
mislim da zove se nepovrat
Svaceg se setim
kad pogodi pesma
jer precesto bio sam kreten
zato ne mogu da pricam
nista onda kad upadne refren
Hocu da budem ispunjen ljubavi a ne mrznjom
i zelim osmeh, da me sahrane sa krznom
prvo nek' cujem trube onda ustisenje molitva
otvori, bocu dodaj, po podu za oca prolivam
Prozivka konkretna, necu tapsanje
panduri ne znaju sta rade pa onda hapse sve
vec ja u krugu na kocki mesaju pljugu
puce jedna boca, odma' otvaraju drugu
Tugu sakrivaju iza osmeha
samo potreba i pohlepa da budem ispod prosjeka
u sredini koja nije nesto posebna
u ogledalu oca vidim, na njega sve ja podsecam
I da senke mogu pricat
pokusali bi me stisat
ali niko ne slusa, zato sam poceo pisat
po podu prosuta tinta, u glavi kinta
mama ne moze da cuti pa pocinje vristat
Hocu da budem posinjem bolje kad umrem
da me ne pamte klubovi nego klupe
pesmama koje srce pune
koje mrdaju glavu a ne jebeno dupe
I umalo sam bio na drugoj strani kad iz ljubavi
sam radio ovo sta ja radim
a oni vicu ma aj baci, repa se batali
ima bitnih stvari, pridruzi se tamnoj strani
Al' nastavio sam gazit tamo gde mnogi su pali
znam kako je kad knedla u grlu ti zaglavi
slomicu svakog ko mi planira na put stati
jer necemo vise nikada biti gladni
Al' secam se tih dana
vani ispod nule, braca puse iz lule
jer su zamrzle im ruke
policija samara zbog prevelike buke
mami ne smem na oci zbog prevelike bruke
I da li trazim mnogo
malo paznje, voljeni stisak
paznju cu naci, voljenu necu jebeno nikad
citav zivot nek' mi prodje kao jedna slika
zelim da budem velik toliko da se o meni prica