Ne tugujem za zivotom
dani teski bise
ja tugujem za kcerima
sto me ostavise
Sirotinja ubila me
al’ snage mi dala
uspijela je ova majka
kceri skolovala

Kol’ko suza isplakanih
i koliko muke
niti sveca, nit’ nedjelje
a umorne ruke
Ako sam se mucila
meni zao nije
vratila bih ovaj zivot
da bude k'o prije
Svaka svojim putem ode
srce mi se kida
ja u ovoj kuci sama
u cetiri zida
Kad god jutro osvane
ja se nadam vama
uplakane oci moje
stalno u suzama
Kceri moje, kako ste mi
u svijetu se snasle
tugujete il' patite
da l’ ste srecu nasle
Stalno brinem o vama
i molim se Bogu
iz srca vas majcinog
izbrisat ne mogu